भारत

Индија
Dey.sandip - CC BY-SA 3.0 Gktambe at English Wikipedia - Public domain Apadegal - CC BY-SA 3.0 Jean-Pierre Dalbéra from Paris, France - CC BY 2.0 Matthew T Rader - CC BY-SA 4.0 Lodo from Moscow, Russia - CC BY-SA 2.0 Jean-Pierre Dalbéra from Paris, France - CC BY 2.0 TeshTesh - CC BY-SA 4.0 Davidvraju - CC BY-SA 4.0 Pramyabala - CC BY-SA 4.0 Sudiptorana - CC BY-SA 4.0 Gaurhav H. Atri - CC BY-SA 2.0 PKharote - CC BY-SA 4.0 onkardkhandalikar - CC BY-SA 4.0 Udaykumar PR - CC BY 3.0 Eechhutti - CC BY-SA 4.0 Swaminarayan Sanstha - CC BY-SA 3.0 Harshiyparik - CC BY-SA 4.0 No machine-readable author provided. Deeptrivia assumed (based on copyright claims). - CC BY-SA 3.0 Nagarjun Kandukuru - CC BY 2.0 Toni Wöhrl - CC BY-SA 4.0 Arne Hückelheim 2010-09-21 12:41:53 This is a cropped in which the glare has been lessened - CC BY-SA 4.0 Basavarajmin21 - CC BY-SA 4.0 John Hill - CC BY-SA 4.0 Vivek Shrivastava - CC BY-SA 4.0 Gktambe at English Wikipedia - Public domain Ccmarathe - CC BY-SA 4.0 Prof Ranga Sai - CC BY-SA 4.0 Vsundar at English Wikipedia - CC BY-SA 3.0 Gktambe at English Wikipedia - Public domain Jean-Pierre Dalbéra from Paris, France - CC BY 2.0 Kevin Standage ([email protected]) INDIAN TRAVEL PHOTOGRAPHY - CC BY-SA 2.0 Arne Hückelheim 2010-09-21 12:41:53 This is a cropped in which the glare has been lessened - CC BY-SA 4.0 Varun Shiv Kapur from New Delhi, India - CC BY 2.0 Ashwin Kumar from Bangalore, India - CC BY-SA 2.0 Shaswat Nimesh - CC BY-SA 4.0 No machine-readable author provided. Deeptrivia assumed (based on copyright claims). - CC BY-SA 3.0 Vulpes-bengalensis - CC BY-SA 4.0 Vulpes-bengalensis - CC BY-SA 4.0 Ananth H V - CC BY-SA 3.0 Sudiptorana - CC BY-SA 4.0 Ashwin Kumar from Bangalore, India - CC BY-SA 2.0 Rishabh gaur - CC BY-SA 4.0 Nathsharp - CC BY-SA 4.0 Nagarjun Kandukuru - CC BY 2.0 R.K.Lakshmi - CC BY-SA 4.0 http://en.wikipedia.org/wiki/User_talk:Vinayreddym - Public domain Harvinder Chandigarh - CC BY-SA 4.0 Dinesh Valke from Thane, India - CC BY-SA 2.0 Linus pradhan - CC BY-SA 4.0 Gktambe at English Wikipedia - Public domain Arne Hückelheim 2010-09-21 12:41:53 This is a cropped in which the glare has been lessened - CC BY-SA 4.0 Armanaziz - CC BY-SA 3.0 Yogeshgupta26 at English Wikipedia - Public domain No images

Context of Индија

Индија, служб. Република Индија (хинди: भारत गणराज्य Bhārat Gaṇarājya) — држава во Јужна Азија и го зафаќа поголемиот дел од индискиот потконтинент, опфаќајќи многу значајни и историски трговски патишта. Со крајбрежје од преку 7,000 километри, Индија дели граници со Пакистан, Народна Република Кина, Мјанмар, Бангладеш, Непал, Бутан, и Авганистан. Шри Ланка, Малдивите и Индонезија се одделни островски нации. Индија е втора земја по број на жители во светот со 1,147,995,904 жители и седма по географска големина со 3,287,590 км2. Главен град е Њу Делхи.

Дом на прастарата Цивилизација на Индиската Долина и област на историските трговски патишта и пространи империи, индискиот потконтинент бил идентификуван со своите комерцијални и културни богатства во поголемиот дел од својата долга историја. Четири од главните религии во светот: хиндуизмот, будизмот, џаинизам и сикизмот, потекнуваат од тука, до...Read more

Индија, служб. Република Индија (хинди: भारत गणराज्य Bhārat Gaṇarājya) — држава во Јужна Азија и го зафаќа поголемиот дел од индискиот потконтинент, опфаќајќи многу значајни и историски трговски патишта. Со крајбрежје од преку 7,000 километри, Индија дели граници со Пакистан, Народна Република Кина, Мјанмар, Бангладеш, Непал, Бутан, и Авганистан. Шри Ланка, Малдивите и Индонезија се одделни островски нации. Индија е втора земја по број на жители во светот со 1,147,995,904 жители и седма по географска големина со 3,287,590 км2. Главен град е Њу Делхи.

Дом на прастарата Цивилизација на Индиската Долина и област на историските трговски патишта и пространи империи, индискиот потконтинент бил идентификуван со своите комерцијални и културни богатства во поголемиот дел од својата долга историја. Четири од главните религии во светот: хиндуизмот, будизмот, џаинизам и сикизмот, потекнуваат од тука, додека зороастризмoт, јудаизмот, христијанството и исламот, пристигнуваат во првиот милениум пред нашата ера и го оформуваат регионот на разновидни култури. Постепено, припиена од страна на Британската источноиндиска компанија од почетокот на 18 век и колонизирана од страна на Велика Британија од средината на 19 век, Индија станува независна држава во 1947 година, по борбата за независност која била одбележана како ненасилен отпор предводен од Махатма Ганди.

Индија е федерална уставна република со парламентарна демократија што се состои од 28 држави и унија на седум територии. Составена од плуралистичко,повеќејазично и мултиетничко општество, Индија исто така е дом на разновиден жив свет во најразлични заштитени животни средини. Индиската економија е единаесетта по големина светска економија според номиналниот БДП и четврта по големина од паритетот на куповната моќ. Од воведувањето на пазарна економија и економските реформи во 1991 година, Индија станува една од брзорастечките економии во светот, сепак, земјата продолжува да се соочува со сиромаштијата, неписменоста, корупцијата и предизвиците поврзани со јавното здравство. Индија е класифицирана како една од ново индустријализираните земји и таа е едена од четирите БРИК нации. Таа е шеста во светот де факто држава со нуклеарно оружје и е трета по големина вооружена сила во светот, а нејзините воени трошоци се рангирани на десеттото место во светот. Индија е регионална сила во Јужна Азија.

Таа е една од основачите на Обединетите нации, на Движењето на неврзаните земји, на Светската трговска организација, на Јужноазискотоздружение за регионална соработка, на Самитот на Источна Азија, на Г-20 и на Г8 +5; членка на Комонвелтот на нациите; и држава набљудувач во Шангајската организација за соработка.

Phrasebook

Интернет
इंटरनेट
Жените
औरत
Ве молам
कृप्या
Повлечете
खींचना
Отвори
खुला हुआ
Притисни
धकेलना
Вода
पानी
Пијте
पीना
Мажите
पुरुषों
Влез
प्रवेश
Затворено
बंद किया हुआ
Излезете
बाहर निकलना

Where can you sleep near Индија ?

Booking.com
491.157 visits in total, 9.211 Points of interest, 405 Destinations, 0 visits today.