Türkiye

Турска
Murat Beşbudak - CC BY-SA 4.0 Moyan Brenn from Italy - CC BY 2.0 Ben Bender - CC BY-SA 3.0 Benh LIEU SONG from Torcy, France - CC BY-SA 2.0 Klaus-Peter Simon - CC BY 3.0 Edal Anton Lefterov - CC BY-SA 3.0 Beñat Irasuegi - CC BY-SA 2.0 The original uploader was Morphosis at Turkish Wikipedia. - Public domain The original uploader was -jha- at German Wikipedia. - CC BY-SA 3.0 Noumenon - CC BY-SA 3.0 Christian1311 - CC BY-SA 4.0 Dpalma01 - CC BY-SA 3.0 Klaus-Peter Simon - CC BY 3.0 SALTOnline from Istanbul, Turkey - No restrictions Ben Bender - CC BY-SA 3.0 Ray Swi-hymn from Sijhih-Taipei, Taiwan - CC BY-SA 2.0 Ray Swi-hymn from Sijhih-Taipei, Taiwan - CC BY-SA 2.0 Mulazimoglu at Turkish Wikipedia - Public domain Ben Bender - CC BY-SA 3.0 Moyan Brenn from Italy - CC BY 2.0 Huseyin185 - CC BY-SA 3.0 Dosseman - CC BY-SA 4.0 Ray Swi-hymn from Sijhih-Taipei, Taiwan - CC BY-SA 2.0 Benh LIEU SONG from Torcy, France - CC BY-SA 2.0 Klearchos Kapoutsis from Santorini, Greece - CC BY 2.0 Christian1311 - CC BY-SA 4.0 Carole Raddato from FRANKFURT, Germany - CC BY-SA 2.0 patano - CC BY-SA 3.0 Ben Bender - CC BY-SA 3.0 Ben Bender - CC BY-SA 3.0 Bernard Gagnon - CC BY-SA 3.0 Beñat Irasuegi - CC BY-SA 2.0 HALUK COMERTEL - CC BY 3.0 Dudva - CC BY-SA 4.0 patano - CC BY-SA 3.0 FurkanYalcin3 - CC BY 3.0 Beñat Irasuegi - CC BY-SA 2.0 Ben Bender - CC BY-SA 3.0 Benh LIEU SONG from Torcy, France - CC BY-SA 2.0 patano - CC BY-SA 3.0 Beñat Irasuegi - CC BY-SA 2.0 Ben Bender - CC BY-SA 3.0 calflier001 - CC BY-SA 2.0 Hüseyin Öcal - CC BY 3.0 Ray Swi-hymn from Sijhih-Taipei, Taiwan - CC BY-SA 2.0 No images

Context of Турска

Турска (тур. Türkiye), званично Република Турска или Република Туркије (тур. Türkiye Cumhuriyeti), трансконтинентална је земља која се највећим делом налази на Анадолијском полуострву у западној Азији и малим делом на Балканском полуострву у југоисточној Европи. Источна Тракија, део Турске у Европи, раздвојена је од Анадолије Мраморним морем, Босфором и Дарданелима (скупно се називају турским мореузима). Турска се граничи с Грчком и Бугарском на северозападу, Грузијом на североистоку, Јерменијом, азербејџанском ексклавом Нахчиван и Ираном на истоку, Ираком и Сиријом на југоистоку, а ограничена је Црним морем на северу, Средоземним морем на југу и Егејским морем на западу. Преко Црног мора налази се Румунија, Украјина и Русија, а преко Средоземног мора Кипар, Либан, Израел, Појас Газе (палестинске територије), Египат и Либија, иако ниједна од ових земаља не дели копнену границу с Турском. Истанбул је нај...Read more

Турска (тур. Türkiye), званично Република Турска или Република Туркије (тур. Türkiye Cumhuriyeti), трансконтинентална је земља која се највећим делом налази на Анадолијском полуострву у западној Азији и малим делом на Балканском полуострву у југоисточној Европи. Источна Тракија, део Турске у Европи, раздвојена је од Анадолије Мраморним морем, Босфором и Дарданелима (скупно се називају турским мореузима). Турска се граничи с Грчком и Бугарском на северозападу, Грузијом на североистоку, Јерменијом, азербејџанском ексклавом Нахчиван и Ираном на истоку, Ираком и Сиријом на југоистоку, а ограничена је Црним морем на северу, Средоземним морем на југу и Егејским морем на западу. Преко Црног мора налази се Румунија, Украјина и Русија, а преко Средоземног мора Кипар, Либан, Израел, Појас Газе (палестинске територије), Египат и Либија, иако ниједна од ових земаља не дели копнену границу с Турском. Истанбул је највећи град у земљи, док је Анкара главни град. Приближно 70 до 80 посто грађана идентификују се Турцима, док су Курди највећа национална мањина од 15 до 20 посто становништва.

Ово подручје било је насељено разноврсним цивилизацијама попут Асираца, Грка, Трачана, Фригијаца, Урартијаца и Јермена. Хеленизација је почела у доба Александра Великог, а наставила се у византијско доба. Селџуци су почели да се досељавају у 11. веку, а њихова победа над Византинцима у бици код Манцикерта 1071. означава почетак и оснивање Турске. Румски султанат управљао је Анадолијом све до монголске најезде 1243. године, када се распадала на мале туркменске кнежевине. Крајем 13. века, Османлије су почеле са уједињавањем тих турских кнежевина. Након што је Мехмед II 1453. освојио Цариград, наставило се османско ширење за време владавине Селима I. За време владавине Сулејмана Величанственог, Османско царство обухватало је већи део југоисточне Европе, западне Азије и северне Африке и постало светска сила. У наредним вековима, држава је ушла у период пропадања, постепеним губитком територија и ратовима. У намери да учврсти ослабљене друштвене и политичке темеље царства, Махмуд II је започео период модернизације почетком 19. века, доневши реформе у свим областима државе, рачунајући војску и бирократију, уз еманципацију свих грађана.

Године 1913, државни удар делотворно је ставио земљу под контролу три паше. Током Првог светског рата, османска влада починила је геноциде над јерменским, асирским и понтским грчким поданицима. После рата, конгломерација територија и народа који су раније чинили Османско царство подељена је на неколико нових држава. Турски рат за независност, који су покренули Мустафа Кемал Ататурк и његови сарадници против окупације савезничких сила, довео је до укидања монархије 1922. и успостављања Републике Турске 1923, а Ататурк се налазио на челу исте. Спровео је бројне реформе, од којих су многе уградиле различите аспекте западњачке мисли, филозофије и обичаја у нови облик турске владе. Турско-курдски сукоб, оружани сукоб између Републике Турске и курдских побуњеника, на снази је од 1984, првенствено на југоистоку земље. Различите курдске групе захтевају отцепљење од Турске како би створили независну државу Курдистан или имали аутономију и већа политичка и културна права Курда у Турској.

Турска је чланица УН од самог почетка те организације, рана чланица НАТО-а, ММФ-а и Светске банке и чланица оснивач ОЕСР-а, ОЕБС-а, ОЦЕС-а, ОИС-а и Г20. Након што је 1949. постала једна од првих чланица Савета Европе, Турска је 1963. постала придружена чланица ЕЕЗ, придружила се Царинској унији ЕУ 1995. и започела преговоре о приступању с Европском унијом 2005. које је ЕУ зауставила 2018. са Саветом за општа питања ЕУ у коме се наводи да „Савет примећује да се Турска удаљавала од Европске уније. Стога су преговори о приступању Турске у мировању, а поглавља се више не могу разматрати за отварање или затварање, те се не предвиђа даљи рад на модернизацији царинске уније ЕУ и Турске.” Привреда и дипломатске иницијативе Турске довеле су до признања за регионалну силу, док јој је локација кроз историју дала геополитички и стратешки значај. Турска је секуларна, унитарна, раније парламентарна република која је усвојила председнички систем на референдуму 2017; нови систем ступио је на снагу председничким изборима 2018. Тренутно се налази на 110. месту од 167 земаља у индексу демократије. Тренутна администрација на челу с председником Реџепом Тајипом Ердоганом из АКП-а усвојила је мере за повећање утицаја ислама и подривање кемалистичке политике и слободе штампе.

Другог јуна 2022, захтев турског министра спољних послова Мевлута Чавушлогуа да се држава ословљава именом Туркије у званичним документима и на међународним форумима је одобрен од стране УН.

Phrasebook

Два
İki
Три
Üç
Четири
dört
Пет
Beş
Шест
Altı
Седам
Yedi
Осам
Sekiz
Девет
Dokuz
десет
On
Отвори
Açık
Како се зовеш?
Adınız ne?
Извините
Affedersiniz

Where can you sleep near Турска ?

Booking.com
490.506 visits in total, 9.203 Points of interest, 404 Destinations, 74 visits today.