Двор Велики Табор један је од најзначајнијих културно-историјских споменика у Републици Хрватској, због својих очуваних грађевинско-архитектонских вредности. А њих чини градско језгро Великог Табора, у коме доминирају готичке и ренесасне стилске карактеристика, које са спољашње стране окружује одбрамбени прстен с ренесансним бастионом и бујна вегеетација.

Око датирања Великог Табора у литератури постоје различита мишљења и тумачења. Главни део градње ренесансног стила према претпоставкама датира из 16. века, а накнадне интервенције барокног стила довршавале су његов развој. Међутим према архитектонским облицима, техници грађења и начину фортификације сматра се да овај комплекс потиче из друге половице 15. века, да би потом два века касније ово средњовековно утврђење претварено је у дворац, у 17. и 18. веку, уз очување касноготичких облика и архитектонске композиције. Највећи број грађевинских радова везује се за племићку породицу Раткај која је била у поседу Двора од почетка 16, века до 1793. године,

Велики Табор је током 500 година постојања променио је многе славне господаре: грофове Цељски (који су га први поседовали Двор као Владари грофовије Цеље од 1341. до 1456. године.), Матију Корвина (1458—1490) и Иваниша Корвина (1473—1504), породицу Раткај и познатог хрватског сликара Отона Ивековића.

У протеклих неколико десетина година у склопу дворског комплекса обављена су бројна истраживања, која су донела нова сазнања али и омогућила обнову овог здања чија је II. фаза обнове, захваљујући финанцијској подршци Министарства културе Републике Хрватске, окончана 2011. године. У трећој фази, која је у току, наставиће се са уређењем унутрашњости кула и музејске поставке у просторијама.