Кула Белем (порт. Torre de Belém) или Кула Светог Висента (Torre de São Vicente) је утврђење из 16. века, које се налази у Лисабону, које је португалским истраживачима служило као тачка укрцавања и искрцавања, и као свечана капија Лисабона. Саграђена је у јеку португалске ренесансе и представља истакнути пример португалског мануелског стила. Такође, садржи и наговештаје других архитектонских стилова.Конструкција је саграђена од лиоз кречњака, а састоји се од бастиона и четвороспратне куле висине 30 м.

Од 1983. године кула је под заштитом Унеска, и заједно са Јеронимов манастиром уврштена на листу Светске баштине. Често је сматра симболом доба Великих географских открића и метонимом за Португалију или Лисабон, с обзиром на њен значајни статус. Нетачна је претпоставка да је кула саграђена усред реке Тахо и да сада лежи у близини обале јер је река преусмерена после земљотреса у Лисабону 1755. године. У ствари, кула је изграђена на малом острву у реци Тахо у близини обале Лисабона.