Нелсон Мандела

Нелсон Ролилала Мандела (кос. Nelson Rolihlahla Mandela; Мфезо, 18. јул 1918 — Јоханезбург, 5. децембар 2013) био је јужноафрички антиапартхејдски револуционар, политички вођа и филантроп који је био на дужности предсједника Републике Јужне Африке од 1994. до 1999. године. Био је први црни шеф државе и први избран на потпуно репрезентативним демократским изборима. Његова влада фокусирала се на уклањање заоставштине апартхејда борбом против институционализованог расизма и његовањем расног помирења. Идеолошки афрички националиста и социјалиста, био је предсједник странке Афрички национални конгрес (АНК) од 1991. до 1997. године.

Као Коса, Мандела је рођен у краљевској породици Тембу у мјесту Мфезо у Јужноафричкој Унији. Студирао је право на Универзитету Форт Хејр и Универзитету Витватерсранд, послије чега је радио на адвокат у Јоханезбургу. Ту се укључио у антиколонијалну и афричку националистичку политику, АНК се придружио 1943. и био је саоснивач Омладинске лиге 1944. Након што је бјелачка влада Националне странке успоставила апартхејд, систем расне сегрегације који је привилеговао сам бијелце, АНК и Мандела су се обавезали на свргавање такве владе. Мандела је именован за предсједника трансвалског огранка АНК-а, који се истакао по учешћу у Кампањи пркоса 1952. и Конгресу народа 1955. Више пута је хапшен због побуњеничких дјелатности и неуспјешно је процесуиран на суђењу за издају 1956. По утицајем марксизма, у тајности се придружио забрањеној Јужноафричкој комунистичкој партији (ЈАКП). Иако се у почетку залагао за ненасилне протесте, у сарадњи са ЈАКП-ом, саоснива милитантно Копље нације 1961. и предводи саботажну кампању против владе. Ухапшен је и затворен 1962, а затим осуђен на доживотни затвор због завјере за државни удар на Ровонијском суђењу.

Мандела је 27 година био затворен, а казну је провео на Робенејланду, у затвору Полсмур и затвору Виктор Версетер. Усљед све већег домаћег и међународног притиска, као и због страха од расног грађанског рата, предсједник Фредерик Вилем де Клерк га је ослободио 1990. године. Мандела и Клерк су уложили напоре у преговоре о прекиду апартхејда, што је резултовало мултирасним општим изборима 1994. на којима је АНК на челу са Манделом побједио, а он постао предсједник. Предводећи широку коалициону владу која је донијела нови устав, Мандела је нагласио међурасно помирење у земљи и створио Комисију за истину и помирење за истраживање прошлих кршења људских права. Економски гледано, Манделина администрација је задржала либерални оквир свог претходника упркос својим социјалистичким увјерењима, уводећи и мјере за подстицање земљишне реформе, борбу против сиромаштва и проширење здравствених услуга. У међународном окружењу, био је посредник у суђењу за напад на Пан Ам лет 103 и генерални секретар Покрета несврстаних од 1998. до 1999. године. Одбио је други предсједнички мандат, а 1999. га је наслиједио његов замјеник, Табо Мбеки. Мандела је постао старији државник и фокусирао се на борбу против сиромаштва и сиде путем добротворне фондације Нелсон Мандела.

Мандела је био контроверзна личност већи дио свог живота. Иако су га десничарски критичари означили као комунистичког терористу, док су га крајњи љевичари сматрали превише отвореним за преговоре и помирење за присталицама апартхејда, стекао је међународна признања за своје напоре. Широко сматран иконом демократије и социјалне правде, добио је више од 250 признања — укључујући Нобелову награду за мир — и постао је предмет култа личности. У Јужној Африци гаје дубоко поштовање према њему, гдје га често називају његовим Коса кланским именом, Мадиба, што се описује као „Отац нације”.