Силбо Гомеро

Силбо Гомеро (шпански Silbo Gomero у преводу „гомерска звиждаљка“), познат и као силбо („звиждаљка“), је звиждући језик којим говоре становници канарског острва Гомера да би комуницирали кроз дубоке клисуре и уске долине који доминирају целим острвом. Омогућио је размену порука на удаљености до 5 километара. Силбо Гомеро се углавном користио у околностима јавне комуникације, као што су позивнице за догађаје или јавно информисање. Говорник Силбо Гомера понекад се на шпанском назива силбадор („звиждач“).

Преношен вековима са учитеља на ученика, то је једини звиждући језик на свету који је у потпуности развијен и који се практикује у великој заједници (више од 22.000 становника). Језик звиждука замењује сваки самогласник или сугласник звуком звиждука. Два различита звиждука замењују пет шпанских самогласника, а постоје четири звиждука за сугласнике. Звиждуци се могу разликовати према висини и да ли су испрекидани или континуирани. Уз вежбу, звиждачи могу пренети било коју поруку. Силбо Гомеро, који се учи у школама од 1999. године, разумеју скоро сви острвљани.

Унеско је овај језик 2009. године, уписао на своју репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.