Акропољ (антгрч. ἀκρόπολις [akrópolis] — акрополис; од άκρος [ákros] — акрос — „врх” и πόλις [pólis] — полис — „град”, дословце значи „град на брду”), је стјеновито брдо, античко светилиште посвећено грчкој богињи Атини заштитници града Атине, у самом центру долине Атике. Висине је око 150 m, a сам врх чини платформа димензија 300х150 m, гдје се налази архитектонски комплекс. Брдо је први пут утврђено зидовима у микенском периоду, а дијелови тих првих зидина су и данас видљиви, нарочито на југоистоку Пропилаје. Зидови утврђења који данас доминирају су изграђени послије персијских ратова у првој половини 5. вијека п. н. е., за вријеме Темистокла (сјеверни зид) и Кимона (јужни зид). Измјене су рађене у Периклово доба и касније, када је Акропољ постао главно упориште града.

Највеће и најљепше светилиште старе Атине, посвећено богињи Атини, доминира центар модерног града Атине, са стјеновитог узвишења. Најслављенији митови старе Атине, религиозни фестивали, најранији култови, као и други важни догађаји у историји града, су сви повезани са Акропољом. Споменици и грађевине Акропоља су у хармонији са својим природним окружењем. У овим јединствена дјелима античке архитектуре, комбинују се различити стилови класичне грчке архитектуре и умјетности, који су вјековима утјецали на многе друге културе и умјетности. Акропољ из 5. вијека п. н. е., је сликовит примјер раскоша, моћи о богатства Атине у златном добу Перикла.

Светилишту се приступа са запада, јединог могућег приступа, преко Болове капије, једне од двије капије које су саграђене послије инвазије херула у 3. вијеку, (германских племена са Скандинавије), или преко малих врата испод храма Атине Нике. На осталим странама брда постоје извори питке воде још од античког доба. Послије капије стиже се пред монументални улаз у светилиште, који се зове Пропилаје, изграђен у класично доба, који је пројектовао архитекте Мнесикла. Храм Атине Нике, изграђен око 420. п. н. е., а пројектовао га је и надгледао изградњу архитекта Каликрата, доминира јужни утврђени бедем Пропилаја. Близу храма налази се олтар Афродите Пандеме, од којег је сачуван само један дио. Супротно сјеверном крилу Пропилаја, налази се правоугаони олтар, познат под именом „олтар Агрипа”, пошто је у прошлости био мјесто гдје се чувао дар града града Атине римском војсковођи Марку Випсанију Агрипу.

У самом светилишту, срећу се мајсторска дјела класичне грчке архитектуре, саграђена углавном у 5. вијеку п. н. е., у доба Перикла. Партенон, као печат старе грчке цивилизације, је најупечатљивији од свих. Посвећен Атини Партенони, саграђен је у замјену за два ранија храма посвећена истој богињи. Између Партенона и Пропилаја, дуж јужног зида и ископани у стјеновитом тлу, налазе се темељи двије грађевине из 5. вијека п. н. е., Брауронијон, олтар у част Артемиди Брауроније и Калкотека, грађевина у којој су се налазили завјетни дарови у бронзи. Источно од Партенона, налази се мали кружни храм из 27. п. н. е., посвећен Августу и Риму. На најузвишенијој тачки, на источној страни узвишења, такође ископани у стјеновитом тлу, налазе се темељи олтара Зевсу Полијеусу. На сјеверној страни узвишења, налази се Ерехтеон, храм у јонском стилу посвећен богињи Атини и богу Посејдону Ерехтеусу, са својим познатим предворјем које доминирају каријатиде. Дуж јужног зида Ерехтеона налазе се темељи „Старог храма“, из 6. вијека п. н. е., у дорском стилу посвећен Атини Полијас, а који су уништили Персијанци 480. п. н. е. Нешто касније је обновљен, али је дефинитивно срушен 406. п. н. е. у другој персијској инвазији. Сјеверозападно од Ерехтеона, дуж сјеверног зида Акропоља, простире се Архефорион, мала квадратна грађевина, гдје су живјеле Архефорионе, младе жене које су на Пантенејема, фестивалу мистерије, биле задужене за приношење дарова Атини и учествовале у разним ритуалима иницијације.