Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму. Изграђен од бетона и песка, он је највећи амфитеатар икад изграђен. Колосеум је лоциран непосредно источно од Римског форума. Грађевина је коришћена у древном Риму као место за јавне спектакле. Ови спектакли су варирали од дуела гладијатора, гладијатора и животиња (медведи, крокодили, лавови итд.) до симулације историјских битака и егзекуција. Здање су конструисали цареви Флавијевске династије, након владавине Нерона. Колосеум је стога био познат као Флавијев амфитеатар, по династији императора Флавија. Изградња Колосеума је започета 72. године н.е. за време владавине првог члана династије, Веспазијана, а завршена је од стране његовог сина и наследника Тита, 80. године н.е. Према неким изворима потребна средства за такав пројекат су скупљена из многобројних ратова и из опсаде Јерусалима и Јеврејског устанка 70. године н.е. Даље модификације су извршене током владавине Домицијана(81–96).

Колосеум је највећи амфитеатар на свету и према одређеним проценама могао је да прими између 50 и 80 хиљада људи, док је у просеку имао око 65.000 публике. Локација на којој се налази амфитеатар је крајње карактеристична. Након великог пожара 69. године н.е. последњи члан династије Клаудије-Јулије, Нерон је заузео опустошену област и саградио велику палату са баштама-Домус Ауреа, која се простирала на читавих 1,2 km². Овај комплекс је имао и вештачко језеро, а након Неронове смрти на месту где се налазило језеро је саграђен Колосеум. Неки сматрају да је то био симболичан гест да се народу врати оно што је Нерон присвојио за своју личну употребу. Ово је уједно и разлог из ког се римски амфитеатар налази у центру града, а не на периферији.

Године 217, Колосеум бива тешко оштећен у пожару који је највероватније био изазван ударом грома. Грађевина није била у потпуности обновљена све до 240. године. Колосеум је прошао кроз бројне рестаурације све док коначно није изгубио своју сврху. Последње гладијаторске борбе се помињу око 435. године, али се организовани ловови на животиње настављају до 523. године. У шестом веку мала црква је саграђена у арени, а сама арена је била коришћена као гробље. До 12. века велики празан простор који се налазио испод трибина, на којима су некада седели гледаоци, је претворен у продавнице и места за становање. Колосеум је био коришћен и као замак до 1349. године када је грађевина оштећена у великом земљотресу. Касније се чак и један верски ред уселио у Колосеум и заузимао један део грађевине све до краја 19. века. Како је време одмицало, са некада славног Колосеума су скидани делови грађевине који су се на другим местима користили као грађевински материјал. Фасада ове грађевине је обновљена 1807. и 1827. године, а унутрашњост је преуређена 1831., 1846., и 1930. године док је тек за време владавине Бенита Мусолинија арена у потпуности истражена.

Иако је делимично уништен због оштећења изазваних земљотресима и пљачкашима камена, Колосеум је још увек иконски симбол Римског царства. Он је један најпопуларнијих туристичких атракција у Риму, а исто тако је повезан са Католичком црквом, пошто сваког Великог петка Папа предводи бакљама осветљен процесију „Пута Крста” која почиње у области око Колосеума.

Дана 7. јула 2007. проглашен је као једно од нових седам светских чуда. Колосеум је исто тако приказан на Италијанској верзији кованице од пет центи.

Колосеум има троспратну фасаду. Приземље је урађено у дорском стилу. Први спрат у јонском. Други у коринтском. Тачно је поштован ред настајања ових стилова у Грчкој. И последњи, трећи спрат, украшен је пиластрима (декоративним елементима).