Манастир Крушедол припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на југоисточним обронцима Фрушке горе у Војводини.

Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића. Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима који је основао владика Максим Бранковић и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, који је подигла његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.

Владика Максим започиње изградњу манастира Крушедол који постаје седиште Београдско-сремске митрополије. Саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту српског деспота Јована Бранковића између 1509. и 1521. године. Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја 1496. године. У њој је навео да 16 својих у Срему лежећих села даје манастиру Крушедолу.

Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу.