Самарканд је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на Унесковом списку светске културне баштине. Постоје докази о људској активности на подручју града из касне палеолитске ере, мада не постоје директни докази о оснивању Самарканда; неке теорије тврде да је град основан између 8. и 7. века пне. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Услед његове локације у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.

Град је познат по томе што је исламски центар за научно проучавање. У 14. веку је постао главни град царства Тимура (Тамерлан) и место је његовог маузолеја (Гур-е Амир). Џамија Биби-Каним, обновљена током совјетског доба, остаје једна од најистакнутијих градских знаменитости. Трг Регистана у Самарканду био је древно средиште града, а вежу га три монументалне верске зграде. Град је пажљиво очувао традицију древних заната: везење, везење златом, ткање свиле, гравура на бакру, керамика, резбарење и сликање на дрвету.

Савремени Самарканд је подељен на два дела: стари град и нови град који је развијен за време Руског царства и Совјетског Савеза. Стари град укључује историјске споменике, продавнице и старе приватне куће, док нови град обухвата управне зграде заједно са културним центрима и образовним установама.