Ланваирпулгвингилгогерихвирндробулантисилиогогогох (велш. Llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch  слушај ) или Шанфаирпушгвингишгогерхурендробушсантусилиогогогох (велш. Llanfair­pwllgwyngyll­gogery­chwyrn­drobwll­llan­tysilio­gogo­goch) село је у Велсу. Налази се на источној страни острва Англси, одакле гледа на мореуз Менеј, који острво одваја од саме Британије. Село је познато по његовом имену од 49 слова (на велшком 51), што га чини местом са најдужим именом у Великој Британији и Европи, а другим у свету. Мештани овог села, без по муке, у даху изговоре име села које је дугачко педесет осам слова (51 по схватању велшких лингвиста). Фонетска транскрипција имена села по IPA гласи [ˌɬan.vair.puɬ.ˌɡwɪ̈n.ɡɪ̈ɬ.ɡo.ˌɡɛr.ə.ˌχwərn.ˌdro.buɬ.ˌɬan.tɪ̈.ˌsil.jo.ˌɡo.ɡo.ˈɡoːχ]. Значење имена је: „Црква св. Марије у долини белих лешника код брзог вира цркве св. Тисилија са црвеном пећином“ (види слику). Оригинални назив села мештани су током 19. века променили са циљем привлачења пажње туриста.

Спиридон Гопчевић је у својој књизи Стара Србија и Македонија (стр 43.) негодовао што у Македонији на железничкој станици уместо Виничани пише Венециани, да би странцима било практичније (исти је случај био са већином места). Као супротан пример, наводи Шкотску, Велс... са својим незграпним именима, где људима не пада на памет да мењају име места на натписима, због страних путника. Као пример је навео ово село.