官话 ( Мандарински језик )

Мандарински (трад. кин. 官話, кин. 官话, пин. Guānhuà; досл. „језик службеника”), такође познат мандарински кинески и као или беифангхуа (трад. кин. 北方話, кин. 北方话, пин. Běifānghuà; досл. „северни дијалект”) је група повезаних кинеских дијалеката који се говоре широм највећег дела северне и југозападне Кине. Када се узима као независан језик, што се често чини у академској литератури, мандарински дијалекти се говоре више од било ког језика.

Мандарински језик може да се односи на два различита концепта:

• на стандардни мандарински језик (путунхуа/гуоју), који се заснива на мандаринском дијалекту који се говори у Пекингу. Стандардни мандарински функционише као званичан говорни језик у Народној републици Кини, Републици Кини (Тајван), и као један од званичних језика у Сингапуру. „Кинески“ — заправо стандардни мандарински — је један од шест званичних језика Уједињених нација.
• на све мандаринске дијалекте који се говоре у северној и југозападној Кини, термин који користе лингвисти.

У свакодневној употреби, „мандарински“ се односи само на стандардни мандарински (Putonghua/Guoyu). Шира група мандаринских дијалеката састоји се од разних сродних дијалеката, од којих су неки међусобно разумљивији од других. То је групација коју дефинишу и користе углавном лингвисти, и није у широј употреби ван академских кругова. Уместо тога, када тражите да опишу говорну форму коју користе, Кинези који користе мандарински ће описати варијанту коју говоре као на пример „Сечуански дијалект“ или „Североисточни дијалект“, и сматраће те разлике као део стандардног мандаринског језика; неће сматрати да га у ствари лингвисти класификују као облик „мандаринског“ у ширем смислу. Као што и не постоји општи „мандарински“ идентитет заснован на језику; уместо тога, постоје снажни регионални идентитети окупљени око појединих мандаринских дијалеката, због широке географске распрострањености народа који њиме говори.

Овај чланак ће се усредсредити на шири смисао мандаринског језика — велике групе разних северних и југозападних кинеских дијалеката, а не само на „стандардни мандарински“.

Као и код других варијетета кинеског језика, постоји значајан спор да ли је мандарински језик или дијалект.