阴阳 ( Јин и јанг )

У кинеској филозофији, концепт јин и јанг (такође јин-јанг или јин јанг; појед. кин. 阴阳; пинјин yīnyáng) представља комплементарност наизглед супротних снага, међусобно повезаних и међусобно зависних у природном свету. Многе материјалне дуалности (као што су светлост и тама, ватра и вода, ширење и скупљање) сматрају се физичким манифестацијама дуалности коју симболизује концепт јин и јанг. Ово двојство присутно је у многим гранама класичне кинеске науке и филозофије, а такође је и примарни концепт традиционалне кинеске медицине и различитих облика кинеских борилачких вештина и вежби (нпр. багуаџанг, таиђићуен, ћигонг).

Двојност се може наћи у многим системима веровања, али јин и јанг су делови јединства које се такође повезује са концептом дао. Јин и јанг се у том смислу посматрају као комплементарне (а не супротстављене) снаге које ступају у интеракцију како би формирале динамичан систем у коме је целина важнија од окупљених делова. Све има и јин и јанг аспекте, а један од њих може се манифестовати више или мање у одређеном објекту (чак и када делује да је испољен само један аспект, он не може да постоји без другог – на пример, сенка не може да постоји без светла). Слика јин јанг (тј. симбол таиђиту) показује равнотежу између две супротности са по мало супротног елемента у сваком делу.

У даоистичкој метафизици је разлика између доброг и лошег, заједно са другим дихотомним моралним судовима, ствар перцепције, а не стварности; тако је дуалност јина и јанга недељива целина. Са друге стране, у конфуцијанској етици, пре свега у филозофији Донг Џонгшуа (појед. кин. 董仲舒; пинјин Dǒng Zhòngshū; око 2. века п. н. е.), за идеју јина и јанга је везана морална димензија.

Митолошке животиње које метафорички представљају јин и јанг су змај (јанг) и феникс (јин); често се могу видети као декоративни мотив у кинеским ресторанима.